Start   Foto  │  Kritike  │  Link

 

Kritike

Autor

Bibliografija


London, Pomaz
1994

 

Kritike

Милорад Грујић

Кратка белешка о роману Петра Милошевића

Са највећим уживањем прочитао сам роман Петра Милошевића London, Помаз. То је једноставан у причи, али и пребогат детаљима, згуснут роман на две стотине страница, где се прича о свему што ме се и самог веома тиче: једна love story праћена са још две-три лове стори, све успомене и моје младости, и многих других, у друштвима каква су била југословенско и мађарско донедавно, али и данас, безуспешан окушај да се један алкохоличар излечи, али с обзиром на околности евидентно је да би морао да попусти било у стварном или само у преносном смислу, и све дилеме и сва самомучења интелектуалца чији шок од недељу дана Лондона се мери са „триста и кусур година” Помаза. Све је у овом роману што смо и сами преживели и проживели, све нам је познато, и све је тако лепо исписано да је на крају јасно да нас сигурна рука писца води до краја да не можемо да испустимо књигу пре него је прочитамо, надушак. Уживао сам у књизи зато што је унутра и мој живот, претпостављам и сви наши животи, наравно с разликама у детаљима, уживао сам препознавајући, уживао сам сећајући се, уживао сам што у коначном обрачуну и пролазу кроз историју овог поднебља, између истока и запада, у односу према сопственој и туђој култури, према власти, или само другим људима, и нисам прошао тако лоше: остао сам човек, колико и јунак романа. Управо, тај јунак романа ме је и одбранио од свих самооптужби које нам намећу лоша друштва, тоталитарна и несамостална, чији је, чини се главни посао да управљају нама уз помоћ развијеног осећаја кривице. Зато је овај роман стварно добар.

Добар је због још једне ствари: готово да нема иоле значајнијег догађаја, места, историјског датума, појаве, који се тичу нас на просторима Паноније, који нису споменути и протумачени у књизи. И то протумачени без обзира на опште слике, другачије од конвенционалног, без пратећег „речника мишљења у моди”, аутентично. То је просто каталог свега што нас се тицало насталих деценија, ниједна важна тема није изостала. Да роман на две стотине страница може бити свеобухватан, доказ је књига Петра Милошевића.

Мерење источног света западним светом, и обрнуто, где је источни свет час оно чиме се мери, час оно што се мери, мало вага, мало тас, мало тег, и терет, мера је овог романа. Ни источна, ни западна варијанта, нису у овом роману прошли богзна како. Осујећена љубав и у много чему недостатна и недовршена младост, оптужба су за оба света и њихове односе, а јасан начин на који се аутор подсмехнуо томе је мешање ћирилице и латинице.

Ова техничка иновација има своја правила, корени „страних” речи писани су латиницом, али уз мађарски, честе енглеске речи, дијалекатски у дијалогу, понегде руски, и други околни језици, све у житкој маси српског књижевног језика, оно што је остало од вавилонске збрке језика, доказ је да се и са тим „алатом”, таквим какав је допао руку Петра Милошевића, може мајсторски баратати и створити дело које се чита лако.

Извесна сета пролази преко многих страница. Написати нешто сетно стара је вештина. Не могу а да не споменем: овој вештини Петар Милошевић се научио од Црњанског, пре свега. На многим местима препознаћемо карактеристичну употребу запете. Али то није нешто што би се могло замерити писцу, напротив, то је нешто због чега треба да се похвали. Јер писати „као”, дозирано, демонстрација је великих могућности.

Најзад, шта у овом кратком периоду између два нестанка струје, и непосредно пред пут на промоцију у Будимпешту, могу да констатујем: овај роман, London, Помаз Петра Милошевића, биће веома читан и свиђа ће се многима.

„Алманах Српских народних новина” (Будимпешта), 1994. 164–165.

 

 

© 2006 PETAR MILOŠEVIĆ