Start   Foto  │  Kritike  │  Link

 

Adatok

Autor

Írások


Forrás


Sentandrejski tipik
1990
Književna zajednica Novog Sada


Proza

Naći ću drugog

London, Pomaz

Mi že Sentandrejci

Bitka za Sulejmanovac

Websajt-stori
 

Pozorište

Čudo u Tekelijanumu

Vujičić blues

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

      

      

      

      

      

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Sentandrejski tipik

Pesme
Književna zajednica Novog Sada
1990
 

VAZDUH I VODA
Gornja pučina | Podvodnici | Iskaz Lepenca | Dodola | Povratak | Osmi dan | Vazduh i voda

POČETNO SLOVO
Reč | Načelo | Nebo | Nebeske oči | Iskaz jeretika | Samosam | Ja sam

BDENJE
Dolazak zografa | Sigurna sumnja | Sveti Jovan | Bdenje

POSLANSTVO
Monoksil | San u jeziku | Postupak u slučaju požara | Poslanstvo | Vez | Put | Kletva | Ne manja

SENTANDREJSKI TIPIK
Na putu za Sentandreju | Na Preobraženje | Pojanje na reci | Vrač | Podzemni soliteri | Sentandrejski tipik

STARA VODA
Stara voda | Pričešće | Senka predaka | Na kolenu | U podrumu | Slankamenka

● Pesme posle 1990.

SENTANDREJSKI TESTAMENT
Sentandrejski testament | Četvrti krak | Optanti | Životi sv. Save | Vido

 

ВАЗДУХ И ВОДА

Горња пучина

Пода мном је небо увек ведро
као јабука умивена воском
шта ће мени гром муња и киша
дајем их и делим и расипам штедро

Моји дарови нису страшни
не боје их се којима су потребни
само не разумем какви нови ветрови
и неразумљиви шумови дувају тамо
као да ми се обраћају и моле
мада знају да ја увек кажем
да
и немам знања шта је супротно томе

Или супротност сада откривам
док говорим себи
не
нећу да знам

Можда се сада изврће пучина

Но ја остајем на својој страни
да непрестано говорим
да
иако ме нико не чује
и макар све себи давао сам
јер друго не умем
и ништа друго немам

 Подводници

Над нашом главом
тандрчу моноксили
клепећу лађе
све је гласно
галами пучина

Ми ћутимо на дну
под фундаментима

Одолевамо струјањима
и променама ветрова
жути од зрелости

Имамо времена

Чекамо да прођу
промене
и да са дна
зазвони тишина

 Исказ Лепенца

Да сам риба
моје дисање
не би се чуло
до вас

Да сам камен
не бих изронио
на пучину
да ме уградите
у темеље куће
која вам гори

Да сам вода
све бих однео
да роните
и ловите
и успомене

Али шта ја знам
шта сам ја

Додола

Додоли би
увек нешто требало

Жеља и жудња
ждер и жеђ
то је Додола

Ситна киша
земља попуцана
елементарна љубав
свеопшти оргазам
да буде велико једно
пола и пола

Горе сјај изненада
на слеђеном Млечном путу
тоциљају се Илијина кола

Доле плодност
топла гнезда
удубљења и избочења
длака и кост
хрскавица и кожа

Јаз и незајаз
то је Додола

Повратак

Одисеј на мору

Нисам ја залутао
на повратку из рата
у којем сам се
десет година
тукао за туђу жену

Склепах од дрвета коња
а сад живим на броду
кажу да обилазим свемир
као обична хуља

Којешта
та с једне обале
можеш да пљунеш да другу
како бих овде залутао
уз то још за јарбол везан

Једноставно проверавам
могућности на станицама
успутних богиња

Претварам се
у свиње и овце
изврћем једра
оклевам

Острва се љуљају
вода се мења

Кад стигнем на копно
готова је прича о мени

Осми дан

Неко необуздано хрче
као булдожер у акцији
нема ко да га пробуди
сви спавају
дан одмарања
отегнуо се
преко ноћи

Ништа се не види
мада је дан
разлучен од ноћи
густ је мркли мрак

Нису још створена
ни годишња доба
није пролеће ни јесен
трава не зна
да ли да расте
или да клоне у сено
а на змији вене свлак

Сад прошуми тишина
бука осмог дана
онај престане да хрче
осване и прогледа
очи му се зацакле

Ето
то је То

Треба почети
живети дакле

Ваздух и вода

Лако нам је било
у ваздуху и води
без тежине
док су нас уздизали
елементи

Чија је била промисао
на направи свод
да растави
ово од оног

Хтеде неко
да мрак буде једно
а светлост друго
да ово буде овде
а оно тамо

Није тај знао
да он није ми

Помешао нам је
у округлој глави
дан и ноћ
овде и тамо

Шта се сад чуди
што не знамо
где смо
и где је он

 

ПОЧЕТНО СЛОВО

Реч

Како је могуће
да пре нас би Реч
коју је Неко рекао
а нико није чуо
јер не беше
створено уво

Зато је касније
неко Реч поновио
и у Вид претворио

Од Речи
постаде Слово

Сада се не зна
да ли је Онај
који рече Реч
хтео да буде Ово

Начело

Све је онда почело
кад се зачело
начело

Затим се начело
поделило
свему служило
свашта постало
и нестало

Више се није знало
шта је било
и шта би требало

Можда ново начело
које би се себи вратило

Али се заборавило
почетно Слово

Небо

Изнад наше главе
свод је час насмешен
час намргођен
и то не зависи
од годишњих доба

Да ли свод мења образ
по замисли Некога
ко је изнад неба

Или се вишње лице
стално преображава
по сменама облака
и смеру ветра

Да ли је изнад глава
злих и прељуботворних
увек и све онако
како треба

Небеске очи

Са свода
гледају нас
два ока

Једно мотри
шта се по дану ради

Друго шета по мраку
не види ни себе
и не зна зашто сија

Човек је некад жив
некад мртав
загледан у оба
небеска ока

Исказ јеретика

Ја не верујем
да су коначно
разлучени
светлост и мрак

Ја не верујем
док ми Однекуд
не пошаљу
јасан знак

Дотле ће и змија
да краде
мада нема руке
и сваком од нас
биће тесан
сопствени свлак

Самосам

О како је кострешно
мислити на туђе тело
у машти тек скидати
хаљину и одело

Јести по реду
и Дотад и после
по типичком
распореду

Бити брат у братији
а бити моно
сам
један
као број
први и последњи
недељив и немножив

За живот вечан
за смрт лукаво нежив

Ја сам

Ако сте већ
затворили врата
и неко удје кроз њих
не бојте се
ја сам

Ако је дан нагао
и близу ноћ
радујте се
ја сам
с вама

Ако се избезумљени
љуљате по пучини
не плашите се
мир вам

Долазим водом
корак по корак
талас по талас
и не брините
што не умем
да пливам

 

БДЕЊЕ

Долазак зографа

Мајка Тројеручица, Хиландар

Гле
полуострво тројно
између два бута
вири нешто тајно

То дрводеља
показује пет
ал му је и палац
и мали прст однет

Какву мајку
овде да насликам

Да ли са осмехом на лицу
у црном или шареном руху

И с три руке
како дели храну
оцу
сину
и духу

Сигурна сумња

Црква св. Софије, Охрид – фриз анђела

Гурају их шарани
гласне и словесне рибе
у које су им се на леђима
претворила крила

Први сумња у нади
која му се затворила
у очима

Други сумња у очајању
које му је уклесано
на уснама

Трећи сумња у стрепњи
која му је наборана
у обрвама

Црвени је благ
бели је љут
жути је леп

Утркују се
али не међусобно

Укочени лете
ослушкују реч
у сумњи
не да реч можда
не постоји
него у вребању
ко је реч
и коме
рекао

Свети Јован

Грачаница

Знам га ја
и он је хтео
да узлети

Раширио је руке
загрлио ваздух
и одрекао се дисања
да буде лакши

Склон води
није могао горе
јер горе се не лети
него се диже

Покушао је
да ходи по води
али су му табани
били тежи
него лишће

Почео је да тоне

Рибе знају све
које су му на табанима
одоздо прочитале судбину
али ништа не кажу

Тако се он
залепио на зид
на распеће
између
две воде

Бдење

Милешевски анђео

Седиш
само седиш

Седиш
само седиш
пред гробом
ноге укрстио

Бео
леп
и левак

У накрст показујеш
прстима говориш

Ако си нем
не мораш бити глув

Чуј

Устани анђеле
макни се забога
пусти да из раке
изађу
дах и дух
и наш дан

 

ПОСЛАНСТВО

Моноксил

Дунав, прелазак Словена

Изгмизали из мочвара
монозофи мислили
да су реке двоточне
да моноксил има
два водосека
одлазни и повратни

Кад им се чун заљуљао
нису знали где је
лево и напред
десно и натраг

Уздали се у реку
вечни стајаћој бари
да вода горе и доле
десно и лево
као време
једнако тече

Искрцали се
на случајној обали

Остали
лево и десно
на сувом
вечито жедни
одласка

Сан у језику

Пређу реке
отисну се
до мора
одгоњени
остану између
с товарима
памћења и обичаја
навика и заборава

Говоре како знају
разумеју све језике

Ослушкују
шум ветра и таласа
што односи и доноси
њихове и туђе речи

Пристају да им се говор
преслика по цртежу
браће ине

Сањају на више језика

Буде се касно

Поступак у случају пожара

Пошто нах стари
неписмен бог
удара громом у књиге
задатак грађана
у случају пожара
следећи је

Без панике
приступити гашењу

Обавестити
ватрогасну јединицу
и непосредног вожда

Спасавати док се може
угрожена лица од ватре

Сачувати материјал
изузетне вредности

Одстранити запаљиве
експлозиве опасне
и радиоактивне предмете

Остане ли прах и пепео
запалити ватру радосницу
у славу неписменог бога
и почети писати књигу

Посланство

Отиђи сине кришом
на Гору
извиди и проучи
како се ради
без крви

Таласи времена
шапућу ми
да је и то важно

Буди мудар
међу паметнима

Изабери ново име
да те двоструко памте

Дотле ћу завршити све
како се може и мора
и опрати руке до лаката

Онда ме зови
поћи ћу за тобом
да се прекрстим и ја

Вез

Шта сам скривила
о кога сам се огрешила
да ми се право име
и не памти

Спомињу ме као везиљу
а ја сам хтела да кувам
да перем пелене

Сад морам да везем
слова златна
на зар и фереџу
преко главе
које нигде нема

А ја
где да сам

Пут

Идите
идите идите
и идите
одавде идите
не да некуд
стигнете
само одавде
да одете

Сви су путеви ваши
слободно јездите
неутртим стазама
посебном вожњом
ионако нико
не зна куда

Не знате ни сами

Важно је да идете
да увек однекуд
одете
а тамо куд стигнете
неми вас чекају преци
који су већ стигли
и отишли
или тек треба да дођу

Клетва

Опленац, Карађорђе

Усирила се
кумова крв
која је шикнула
из врата уснулог
и отопило се сечиво
ледене секире
још у ваздуху

Усирена крв
зелена и модра
сад зидове држи
и цакли се

Пред очима фресака
од стаменог камена
не може бити смрти

Глава није овде
живи негде и лута

Ако се олакоми
ма чија аждаја
нека загризе
ову крв усирену
зелену и модру

Пресешће јој

Не мања

Земља

Да буде не мања
своја и наша

Да због њене
величине
ни једна друга
не буде крња

Да у њој
тече крв
само у жилама

Да јој намерници
буду добродошли
и само гости

Да у њој
никада не буде
доста места
за гробља

 

СЕНТАНДРЕЈСКИ ТИПИК

На путу за Сентандреју

Ово није пут за пророчиште
ту не пролазе богови
него људи

Изнад пута нема облака
крилатих надбића
смо птица

Овај пут је
дубоки газ
до чланака у глибу
до појаса у води

Овај пут је орање
да оставиш за собом
бразду којом ћеш да се вратиш
а пред собом земљу размичеш
али не знаш куда

Ипак се онда
све дигне
и настане
гнездо без гране

Пут се не изгуби
него се скамени
у ваздуху

На Преображење

Идем на славу у Сентандреју
из места званог Калаз
пролазим кроз Помаз
далеко је дакле
све у близини

Код станице у киоску
жена ми каже да су
распродате
„Спортске новости”
на каси кажу празник је
нема данас овде
ни карата ни возова
за Сентандреју
и никуд

Пођем пешке

Немам шта да читам
измишљам причу

Најлепша је
коју сам икад смислио
речи се љубе у реп

После славе
враћам се празне главе
не памтим ни једну реч
и заборавио сам коме треба
ни једну реч да кажем

Појање на реци

Лазаров стуб у Сентандреји

Опколили стуб
загледали се у руке
хоровође или нешто друго
поскидали шешире и шубаре
седи и ћелави

Појка им се као бурјан
обавија око стуба
пење се и плете
венац око главе
која је одлутала

Надолази Дунав

Тенори до колена у води
која односи камење

Мушки хор стоји

По води
и у шеширима и шубарама
класом клија
стара коса

Врач

Тихомир Вујичић

Кад су се сломила крила
птице од метала
знам да си
последњим покретом руке
полупао пенџер
барем фрулу
да спасеш

Она је излетела

Постала је птица

Кажу да се
уместо тебе
спустила у раку

Али над нашим главама
ипак круже звучна крила

Свира у фрулу
једанаести прст

Подземни солитери

Гробља су нам
увек на брду

Или на падини
уздигнутој пред нама
или на пропланку
који видимо
тек кад се попнемо

Наши су пресељени
над нама

Уздижу се
до вечности
спирално

У солитерима
спавача у дубоком
нема чинова

Брда су и пропланци
округли
ћелије у глини
сађене су
уоколо

Последња је прва
а прва последња

Круг је
заувек отворен

Сентандрејски типик

С
нека буде
стварање и створеност
ствар и створ

С
нека буде
седми дан
савршеност
и свршеност
све и св.

Затим нека и небо
седам зеница има

Седам и цркава да буде
крстови као бодежи
увис зашиљени
небесима
очи да прободу

Да нас одонуд
неко једном
заиста сагледа

 

СТАРА ВОДА

Стара вода

Извор патријарха Чарнојевића код Сентандреје

Овде је Стари био милостив
лупио штапом о камен

Овде је зажуборила вода
и песма се чула
јер овај народ
ни за четрдесет дана хода
није постао нем

Овде је први пут печено јагње
и скочио у коло нажуљен табан

Овде је у беснилу краја пута
мој предак питомо
одвукао у жбуње своју љубу
моју далеку младу прабабу

Накострешио се предак мој
кад га је она зграбила
и распуцаним као печена глина
крутим длановима
по леђима грчевито миловала

Од далеког пута дојке су јој
набубреле као брежуљци околни
а тамо где сваком роса пада
и њој је никла густа трава

Задржали су се дуго

Звери су скрушене
загњуриле главе у крзно

Само су птице журно полетеле
да донесу у кљуну
блато и сламу
за гнездо љубавницима
и мени

Причешће

Залогај простора
гутљај времена

Рођен сам
као увек
свугде
свако

После прошлости

Басам просторима
у којима нисам био
сећам се времена
која су старија
од мога памћења

Има ли за мене
места у њима
и предсказања
да ћу једном
и ја бити

Сенка предака

На пола пута жића
све даље од почетка
на стрмини према концу
често призивам у сну
деду и бабу
последње претке
које памтим

Јављају ми се
две огромне сиве сенке
на белом зиду собе
у којој сам се као дете
сваког јутра будио

Између деде и бабе
пламти зид
икона Вечног Примирја

У Земљи Сени
забрањено је
свађање

На колену

Деда
причај то неком другом

Мутно памтиш
шта је негда било

Немаш појма
шта се спрема

Узалуд ти
седим на колену

Што је било
нећу поправити

Што се спрема
нећу

У подруму

У раздобљу несташлука
у кратким чакширама
бежао сам у подрум
кад сам нешто забрљао

Једном ме
затече баба

Синко
богица све види

Ал не у подруму
она је на небу

Богица је и на небу
и на тавану
и под земљом
синко

Сланкаменка

Мој деда је пио
само своје вино

Мој деда је копао
само виноград
који је био садио
мога деде деда
и пио је само вино
из винограда
који је копао он
унук

Мога оца чукундеда
засадио је лозу
сланкаменку

Мога сина прадеда
пио је само
сланкаменку
из винограда
који је копао
отац деде
мога сина

Тај виноград
испао је из времена

Чукунунуку
мога деде
не преостаје друго
да посоли камен
и да га исцеди

До тог мог
унука
допире
моја
жеђ

 

Сентандрејски тестамент

Сентандрејски тестамент

Гаврил Стефановић Венцловић

Задрхти рука
над преписом

Зашкрипи реч
у бразди
кад заоре перо

Уморио сам се

Не знам кад сам
и откуд дошао

Спомињу ме
уз неку сеобу
мада нисам њен
бележник
него изданак

Додијали су ми
одласци и доласци
и моји и туђи

Волео бих сад да имам
ћелију код Помаза
уз воду Сулејмановац

Но ако ми није суђен
мир живота
малаксао морам
пребивања света
да прескочим праг

И нестанем
да ми нико
никад не пронађе
нигде траг

Четврти крак

Наш круг
има три
једнаке стране

Суђен нам је
простор за нама
и лево и десно

Наша је Пећ
наш је Ђур
и наша је Јегра

А пред нама
нема ни милиметра

Наша вечност
траје три прста

За Оца
за Сина и Духа

Одавде
из Сентандреје
нема више куда

Једино
уз четврти крак
крста

Оптанти

Рођени брат
рођеног деде мог
1. априла 1923.
на Дунаву
код Сентандреје
укрца се у брод

Капетан лађе
Краљевине СХС
дувну у рог
и отисну се половина
Сентандреје
Калаза и Помаза
и Чобанца маленог

На палуби оптанти
на обали свакоме
бар по један род

Оптанти
заувек
одоше на југ

Рођени брат
рођеног деде мог
мада је рођен у 19. веку
газио је тек своју
двадесет и неку

Пред њим се таласао
цео живот
и ненаписан пут

Гледам како га
односи лађа
која ме великог комада
нерођених успомена
ослобађа

Животи св. Саве

Натера нешто Растка
била му тесна Рашка
да се изгуби и освоји
натхеленске горе
па да се врати
после и пре смрти
и одржи народу
брдске говоре

Натера Растка нешто
да зашиљи перо вешто
и за питомије од јелена
звери напише заповести
кад треба устати и сести
не мицати се са места
а на свакој раскрсници
Спаситеља срести

Растка нешто натера
да сиђе у сиви град
где му се под брдом кубета
служи света опера
док се са ломаче дижу
и невидно свуда шире
и свеудиљ увлаче
као жртвени дим
и љубав и нада и вера

Видо

Креће се лађа француска

Љуља се Видо острво
у мору јонском прострто,
      у мору јонском прострто.
Са Крфа лађа превози
оног ко мртве походи,
      оног ко мртве походи.

Ту беше плава гробница
којима није болница
      којима није болница
помогла да се излече:
над њима море лелече!
      Над њима море лелече!

Чемпреси, борје, маслине,
да ли су смрти смислене?
      Да ли су смрти смислене?
Споменик бели, мермерни,
а доле бездан, безмерни,
      а доле бездан, безмерни.

Над водом неми халаси:
то душе носе – таласи!
      То душе носе – таласи!
Питам се гробљу где је дно,
ал пучини је све једно!
      Ал пучини је све једно!

 

 

© 2006 PETAR MILOŠEVIĆ