Start   │   Antológiák   │   Bibliográfia   │   Link  

 

BA

Vuk Karadžić

Njegoš

Radičević

Zmaj

Jakšić

Kostić

Ilić

*

Ignjatović

Marković

Glišić

Lazaraveć

Nušić

Domanović

Stanković

MA

Višnjić

Šantić

*

Atanacković

Veselinović

Ranković

Kočić

Ćorović

Sremac

Matavulj

Antológia

Poezija romantizma

Szakirodalom

Milosevits Péter:

A szerb irodalom rövid története

 


Milosevits Péter:

A szerb irodalom története,

Budapest, 1998.

(vonatkozó fejezetek)

 

Deretić, Jovan:

Istorija srpske književnosti

 

Skerlić, Jovan:

Istorija nove srpske književnosti,

Beograd, 1912. (vonatkozó fejezetek)

 

Realizam

Svetozar Marković

(1846–1874)

teoretičar realizma u književnosti

socijalistički teoretičar i političar, pristalica ideja ruskih revolucionarnih demokrata,

ideolog „patrijarhalne Srbije”
 

Pevanje i mišljenje
(programski esej, 1868)

„Samo sadržina dostojna pažnje mislećeg čoveka kadra je da spase veštinu od prekora kao da je nekorisna zabava, što ona zaista vrlo često biva. Veštačka forma neće spasti veštački stvor od prezrenja ili osmejka sažaljenja ako on važnošću svoje misli nije kadar da odgovori: je li bilo vredno zabavljati se takvim besmislicama? Nekorisno nema pravо za uvažavanje. (Pevanje i mišljenje)

Realnost u poeziji
(programski esej, 1872)

„Suvremeni roman i drama prvih pesnika evropskih ne liče nimalo na velike pesničke proizvode pređašnjeg doba; u današnjim pesničkim proizvodima ogleda se suvremena društvena nauka; pesnički oblik postao de nešto sasvim sporedno, a glavno je propaganda onih misli koje je izradila današnja nauka. (Realnost u poeziji)

Srbija na Istoku
(knjiga, 1872)

Pamflet protiv birokratije i modernih tendencija
— idealizacija naroda, narodnog duha i patrijarhalnog morala

„Patrijarhalni život samo bio je kadar da stvori i vaspita one čvrste, čelične karaktere koji su se javljali u srpskom narodu za sve vreme turskog gospodovanja kao protest protiv turske vlasti. Hajduci nicali su iz srpskih zadruga i najčešće oni su uskakali u goru da osvete pogubljenog oca ili brata, pogaženu čast sestre, kćeri, ili svoje „ljube", i uopšte da osvete krv. Porodična veza bila je glavna snaga koja je gonila hajduke na osvetu i glavna pomoć u nevolji. U ovom patrijarhalnom životu izučio je prost narod u pesmi svoju prošlu istoriju, — tu je on smišljao i svoju budućnost. Tu su se vaspitali oni seljaci-revolucionari koji su večito šurovali sa bečkim ćesarima i svaku priliku upotrebili da dižu bunu; naposletku, koji su započeli „prevrat” u Srbiji 1804. godine i šiljali poslanike u Petrograd, Stambol i Beč da vode pregovore s carem moskovskim i sa svima evropskim dvorovima.

Zadruga i opština — te dve srpske ustanove ostale su nedodirnute od turske državne sisteme. U njima je srpski narod prikupio svoj razbijeni narodni život i iz njih se odupirao Turcima. Zadruga je bila ekonomska, a opština politička jedinica srpskog naroda. Za Turke to je samo bio izvor iz koga su oni naplaćivali svoje prihode. Za srpski narod to je bio moralni i materijalni izvor iz kog je crpao snagu za oslobođenje od turske vlasti. Odmah u početku srpskog ustanka videlo se da je to ognjište iz koga je planula revolucija koja je uništila tursku državnu sistemu, a tako isto da je to osnova nove srpske države.”